ТРАДИЦИОНАЛНЕ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ СПОРТСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ
Место одржавања: Порта цркве Св Јована Крститеља у Вучју
понедељак 23. септембар 2024. године
Сатница
16:00 Спортска надметања у традиционалнил средњевековним
дисциплинама (организатори ГАК Лесковац и ученици основних
школа из овог краја (Бацање камена с рамена, скок у даљ из места,
скок у вис из места, борба на брвну…)
17:00 Други блок спортских надметања (трка у џаковима, надвлачење
конопца;
НАДВЛАЧЕЊЕ КАНАПА (УЖЕТА)
Тип спорта/игре: Народна спортска надметања
Карактер: Такмичарски
Број играча: 6
Задатак/циљ: Канапом превући противничку екипу
Простор за играње и реквизити: Равно игралиште; канап дужине 20 m , 8 cm дебљине, заставица
O спорту/игри: Надвлачење канапа био је олимпиjски спорт у периоду 1904–1920. година, а сматра се да је ова дисциплина постојала много раније. Подразумевала је такмичење две екипе са истим бројем учесника (најчешће по осам) са циљем да једна екипа превуче другу екипу. За игралиште се бира раван терен, а његове димензије зависе од броја учесника. Обележава се средина терена и растојање од 4 m, по 2 m са обе стране. На средини канапа поставља се знак у облику заставице. Такмичење се најчешће организује по куп систему, са квалификацијама и финалним делом, а могу се организовати и међусобни сусрети свих екипа, што зависи од броја пријављених екипа.
Ова дисциплина је и данас популарна, како међу одраслима у оквиру различитих манифестација и радничких игара тако и код деце у оквиру ваннаставних школских активности, те старост такмичара није битна за ову дисциплину. Оснивањем првог Српског друштва за гимнастику и рвање, 1857. године, једна од дисциплина је била и надвлачење канапа. Данас постоји и Tug of War Savez Srbije, са клубовима у Београду и Бољевцу, а организују се и светска првенства. У државама источне и југоисточне Азије, ова спортска игра има и културни и ритуални карактер, те је као таква и на листи нематеријалног културног наслеђа УНЕСКО-а. Правила и начин игре: Такмичењем руководи комисија коју чине троје судија. На почетку такмичења средина канапа означена заставицом мора бити изнад црте која означава средину терена. Учесници се налазе иза означене линије од 2 m, распоређени на подједнакој удаљености. Последњи играч у екипи (сидраш) не сме опасати канап око себе, сести на терен, лежати или руком се ослањати на терен. Ако неко од учесника за време такмичења падне, мора одмах устати. За време такмичења није дозвољено да учесници пређу обележену средину терена или носе рукавице. Главни судија даје знак за почетак такмичења. Победник је екипа која повуче средину канапа са заставицом преко ознаке од 2 m на својој страни терена или када учесник из супарничке екипе пређе ногом средину терена.
БАЦАЊЕ КАМЕНА С РАМЕНА
Број такмичара:2
Тип спорта/игре: Народна спортска надметања
Карактер: Такмичарски
Број играча: Минимум два играча (индивидуално)
Задатак/циљ: Бацити камен са рамена што даље
Простор за играње и реквизити: Травнато равно игралиште; заобљени камен тежине до 7 kg
O спорту/игри: Дисциплина која је позната још од античких времена, а у нашим крајевима спомиње се још у средњем веку када се одржавала на мегданима и црквеним саборима. Сматра се и да савремена атлетска дициплина бацање кугле потиче од овог традиционалног спорта.
Постоје и друге варијанте игре, као што су:
бацање камена из корака и бацање камена из залета.
Игра је подразумевала такмичење двоје или више играча који се индивидуално такмиче, ко ће даље бацити камен са рамена. Данас је ова дисциплина део спортских ндметања у оквиру бројних сеоских олимпијада и народних вишебоја. За игралиште се бира раван, по могућности травнати терен. На терену се означава место за избачај камена. Некада се оно обележавало рачвастим комадом дрвета (баква) и одатле се бацао заобљени камен. Правила и начин игре: Такмичењем руководи комисија која контролише резултате и судија који мери даљине избачаја камена са рамена. Такмичење је појединачно. Сваки учесник баца камен са рамена три пута. Такмичење се може организовати као вишебој, јер постоји неколико техника бацања. Први пут се баца камен са означеног места, други пут из корака, а трећи пут из залета. Након сваког бацања мере се дужине избачаја, сабирају се и проглашава се победник.
СКОК УВИС ИЗ МЕСТА
Тип спорта/игре: Стари атлетски спортови Карактер: Такмичарски
Број играча: 3
Задатак/циљ: Прескочити што већу висину Простор за играње и реквизити: Травната површина; 2 колца забијена у земљу са урезаним држачима за препону
O спорту/игри: Скокови су, као спортска дисциплина, генерално били део старих античких цивилизација, а проистекли су из аутохтоних скокова човека на дрво и/или по дрвећу. Скок увис представља старо пастирско такмичење у снази и спретности, које се играло појединачно, са различитим бројем учесника. Правила и начин игре: На колце забијене у земљу поставља се препона, најпре на најнижој висини и такмичари је прескачу један по један. Када се сви такмичари изређају, препона се подиже за један држач више. Свако ко не успе да прескочи задату висину, отпада из наставка такмичења, а такмичар који остане последњи је победник. У почетку, учесници су претежно били свињари, при чему је награда за победника било ослобађање од враћања свиња у чопор, а знак за ново скакање давао се свињским рогом.
СКОК УДАЉ ИЗ МЕСТА
Тип спорта/игре: Стари атлетски спортови Карактер: Такмичарски
Број играча: 2
Задатак/циљ: Скочити што даље из места Простор за играње и реквизити: Травнато игралиште или песковито земљиште; комад дрвета за обележавање места одраза
O спорту/игри50: Дисциплина која је позната још од античких времена, а изводила се и на XIV античким олимпиjским играма 708 године п.н.е. Била је заступљена и на Првим модерним олимпијским играма 1896. године. Подразумевала је такмичење двоје или више играча који се индивидуално такмиче ко ће даље скочити. Играчи су најчешће скакали боси и што лакше обучени, како би остварили што бољи скок. За игралиште се бира травнати терен или песковито земљиште. На терену се означава место за скок, које се састоји од означеног места одраза (скока) и простора на који се пада. Место одраза се некада обележавало тзв. баквом (рачвасти комад дрвета, који се састоји од косог дела забоденог у земљу и дебљег дела који представља постоље на површини земље). Играла се током целе године. У неким деловима Србије, за скок удаљ из места постоје и изрази: из ћустека, самоскок. Дисциплина је и данас део обавезног програма у оквиру наставе физичког васпитања и образовања у основним школама. Такође, део је такмичења у оквиру бројних „сеоских олимпијада” и других манифестација старих спортова, као и појединих спортских, школских такмичења.
Правила и начин игре: Такмичењем руководи комисија која контролише резултате и судије који мере даљине скокова. Такмичење је појединачно и организује се у групама. Сваки учесник скаче 2 пута са означеног места
